Садржај
Рана Алцхајмерова болест, или како је још називају и „пре-сенилна деменција“, наследна је генетска болест која започиње пре 65. године, обично између 30. и 50. године, а дешава се због вишка протеина званог тау и амилоид-бета у мозгу, конкретно у делу који је одговоран за говор и памћење.
Рана Алцхајмерова болест доводи до губитка когниције, а главни симптоми су јој неуспех или губитак памћења, али такође могу бити присутне ментална конфузија, агресија и потешкоће у обављању свакодневних рутинских активности.
Када се појаве први симптоми, они се често мешају са стресом и дистракцијом, због чега је веома важно бити свестан, посебно када постоји породична историја болести, јер је дијагноза на почетку важна како би се особа могла лечити пре погоршања симптоми, поред тога што се болест лакше контролише.
Главни симптоми
Алцхајмерова болест брзо и без очигледног разлога узрокује губитак когниције, чинећи видљивим следеће симптоме:
- Заборав на уобичајене ствари, попут ручка или не;
- Чести кварови меморије, попут напуштања куће и заборављања пута до кога бисте ишли;
- Ментална конфузија, попут незнања где сте или шта радите у том месту;
- Складиштите предмете на неприкладним местима, попут телефона у фрижидеру;
- Шутите дуже време усред разговора;
- Несаница, потешкоће са спавањем или неколико ноћних буђења;
- Потешкоће у прављењу једноставних рачуна, попут 3 к 4, или логичном размишљању;
- Губитак покрета, попут потешкоћа у самосталном устајању;
- Мука и депресија, као туга која не пролази и жеља да се изолујемо;
- Хиперсексуалност, са самозадовољавањем у јавном или неприкладном говору;
- Прекомерна раздражљивост због несећања неких ствари или неразумевања одређене ситуације;
- Агресивност, попут ударања породице и пријатеља, бацања ствари на зид или под;
- Апатија, као да ништа друго није важно.
Ако сумњате на Алцхајмерову болест код себе или код некога од својих ближњих, следећи тест се бави 10 питања о свакодневном животу, што показује да ли постоји стварни ризик од Алцхајмерове болести:
Брзи Алцхајмеров тест. Урадите тест или сазнајте колики је ризик од ове болести.
Започните тест
Да ли је ваше памћење добро?
- Имам добро памћење, мада постоје мали заборави који ми не ометају свакодневни живот.
- Понекад заборавим ствари попут питања које су ми поставили, заборавим обавезе и где сам оставио кључеве.
- Обично заборавим шта сам радио у кухињи, дневној соби или спаваћој соби, а такође и оно што сам радио.
- Не сећам се једноставних и недавних информација попут имена некога кога сам управо упознао, чак и ако се потрудим.
- Немогуће је сетити се где сам и ко су људи око мене.
Знате ли који је дан?
- Обично сам у стању да препознам људе, места и знам који је дан.
- Не сећам се добро који је дан и имам мало потешкоћа са чувањем датума.
- Нисам сигуран који је месец, али могу да препознам позната места, али сам помало збуњен на новим местима и могу се изгубити.
- Не сећам се тачно ко су чланови моје породице, где живим и не сећам се ничега из своје прошлости.
- Знам само своје име, али понекад се сетим имена своје деце, унука или друге родбине
Да ли још увек можете доносити одлуке?
- Потпуно сам способан да решавам свакодневне проблеме и добро се носим са личним и финансијским питањима.
- Имам потешкоћа са разумевањем неких апстрактних појмова, на пример зашто човек може бити тужан, на пример.
- Осећам се помало несигурно и бојим се доношења одлука и зато више волим да други одлучују уместо мене.
- Не осећам се способним да решим ниједан проблем и једина одлука коју донесем је шта желим да једем.
- Не могу да доносим никакве одлуке и потпуно зависим од помоћи других.
Да ли још увек имате активан живот ван куће?
- Да, могу нормално да радим, купујем, укључен сам у заједницу, цркву и друге друштвене групе.
- Да, али почињем да имам потешкоћа у вожњи, али и даље се осећам сигурно и знам како да се носим са ванредним или непланираним ситуацијама.
- Да, али нисам способан да будем сам у важним ситуацијама и потребан ми је неко ко ће ме пратити на друштвеним обавезама да бих се другима могао приказати као „нормална“ особа.
- Не, не излазим из куће сам јер немам капацитета и увек ми треба помоћ.
- Не, нисам у могућности да изађем из куће сам и превише ми је лоше да бих то учинио.
Какве су ваше вештине код куће?
- Сјајно. Још имам посла око куће, имам хобије и лична интересовања.
- Више ми се не ради ништа код куће, али ако они инсистирају, могу покушати да нешто учиним.
- Потпуно сам напустио своје активности, као и сложеније хобије и интересовања.
- Све што знам је да се купам сам, обучем се и гледам телевизију и нисам у могућности да обављам друге послове око куће.
- Нисам у стању да урадим ништа сам и у свему ми треба помоћ.
Каква је ваша лична хигијена?
- Потпуно сам способна да се бринем о себи, облачим се, перем, туширам и користим купатило.
- Почињем да имам потешкоће у одржавању личне хигијене.
- Требам да ме други подсете да морам у купатило, али своје потребе могу да решим сам.
- Треба ми помоћ да се обучем и очистим, а понекад се и попишким по одећи.
- Не могу ништа сам, а треба ми неко други да се брине о мојој личној хигијени.
Да ли се ваше понашање мења?
- Имам нормално социјално понашање и нема промена у мојој личности.
- Имам мале промене у свом понашању, личности и емоционалној контроли.
- Моја личност се мало-помало мења, пре него што сам био веома фин, а сада сам помало мрзовољан.
- Кажу да сам се много променио и више нисам иста особа и већ ме избегавају стари пријатељи, комшије и даљи рођаци.
- Моје понашање се много променило и постала сам тешка и непријатна особа.
Можете ли добро комуницирати?
- Немам потешкоћа да говорим или пишем.
- Почињем да имам потешкоћа у проналажењу правих речи и треба ми више времена да завршим своје образложење.
- Све је теже пронаћи праве речи и имао сам потешкоћа са именовањем предмета и примећујем да имам мање речника.
- Веома је тешко комуницирати, имам потешкоћа са речима, разумем шта ми говоре и не знам да читам или пишем.
- Једноставно не могу да комуницирам, готово ништа не кажем, не пишем и заправо не разумем шта ми говоре.
Какво је ваше расположење?
- Уобичајено, не примећујем промене у свом расположењу, интересовању или мотивацији.
- Понекад се осећам тужно, нервозно, узнемирено или депресивно, али без већих брига у животу.
- Сваког дана постајем тужна, нервозна или стрепња и то је све чешће.
- Сваки дан се осећам тужно, нервозно, узнемирено или депресивно и немам интерес или мотивацију да извршим било који задатак.
- Туга, депресија, анксиозност и нервоза су моји свакодневни пратиоци и потпуно сам изгубио интересовање за ствари и више нисам ни за шта мотивисан.
Можете ли се усредсредити и обратити пажњу?
- Имам савршену пажњу, добру концентрацију и одличну интеракцију са свиме око себе.
- Почињем тешко да обраћам пажњу на нешто и дању постајем поспан.
- Имам потешкоћа у пажњи и мало концентрације, па могу неко време да гледам у тачку или затворених очију, чак и без спавања.
- Добар део дана проведем спавајући, не обраћам пажњу ни на шта и када причам кажем ствари које нису логичне или које немају никакве везе са темом разговора.
- Не могу да обратим пажњу ни на шта и потпуно сам фокусиран.
У којој доби се јавља рана Алцхајмерова болест?
Обично се рани Алзхеимер појављује између 30 и 50 година, међутим не постоји тачна старост за почетак, јер постоје извештаји о појави и у 27 и у 51 години, па се препоручује особама које имају породичну историју, имајте на уму симптоми, јер се често могу превидети и помешати са стресом и дистракцијом.
У случају ране Алцхајмерове болести, симптоми болести се постављају много брже него код старијих особа и немогућност да се брину о себи појављују се врло рано. Знајте како препознати Алзхеимерове симптоме код старијих особа.
Дакле, ако постоји и најмања сумња да има ову болест, указује се на то да треба потражити неуролога да би што пре добио тачну дијагнозу и започео одговарајући третман, јер на овај начин, упркос чињеници да не постоји лек, он може имати своје одложена еволуција.
Како потврдити дијагнозу
Дијагноза ране Алцхајмерове болести поставља се посматрањем знакова и симптома болести, искључујући друге врсте деменције, тестове памћења и сазнања, извештаје особе и породице и доказе о оштећењу мозга путем сликовних тестова, попут МРИ (МРИ) или рачунарска томографија (ЦТ) лобање.
Како се врши лечење
Тренутно не постоји лечење за рану Алцхајмерову болест, неуролог који прати случај може да преписује лекове за смањење утицаја симптома на живот особе, као што су донепезил, ривастигмин, галантамин или мемантин, који помажу у одржавању менталних когнитивних функција.
Поред лекова за побољшање квалитета спавања и расположења, на пример, и индикације за почетак психотерапије. Такође се може препоручити промена прехране, давање предности природној храни и укључивање физичких активности у свакодневну рутину.